Svoju majku sam smestila u Dom Sveti Georgije, nakon preživljenog moždanog udara, i pre svega bih se zahvalila osoblju koje je jako dobro, vredno i pošteno. Mojoj mami treba pomoć i da se podigne i da se nahrani, da se presvuče i ovde joj je to na usluzi, uvek. Pao mi je kamen sa srca otkad znam da ima ko da je gleda, pazi, pomogne joj, jer ja to sama ne bih mogla svih 24h u danu, to je fizičkinemoguće za mene samu. Savetujem svima, ko ima mogućnosti, da se ne pate, da smeste svoje stare gde ima ko da se brine o njima 24h, jer to je danas stvarno jedna velika prednost i blagoslov.

U domu sam otkad sam slomila kuk, pa sam se morala oporavljati i posle sam shvatila da su to već godine... Ne bi mi valjalo da budem sama u stanu, a ovde sam videla da sam najbolje moguće zbrinuta. Ovde su svi pažljivi i uredni, ne bih imala ni na šta da se požalim. Hrana je isto odlična, za naše godine primerena, kako i treba. Ja sa te strane nemam zdravstvenih problema, ali ko ima, njemu se ishrana dodatno prilagođava. Brinu se o nama maksimalno i misle na sve.

U Domu Sveti Georgije sam jako zadovoljan. Družimo se i idemo na svež vazduh svako jutro, u dvorištu kod crkve. Ko može ide sam, ko ne, treneri ga kolicima prenesu na sprat. Dani su nam ispunjeni, pomoć svaku imamo kada nam treba. Hvala na profesionalnosti i na prijateljstvu!